Protesti i projekti

Set Godin piše (sa mojim zbrzanim prevodom):

Protesti su ventil. Organizuju ljude koji se možda ne bi pojavili stvarajući trenutak u vremenu kada ima dovoljno prilike i društvenog pritiska za učestvovanje.

Protest šalje poruku.

Ali skoro svaki put, baš ono što čini protest privlačnim znači da on neće mnogo toga promeniti. Zato što je protest trenutan, privremen, i hitan. Status kvo je dobar u preživljavanju protesta. Zato i jeste još uvek status kvo.

Alternativa je projekat. Projekat počinje sa protestom koji se završava sa “vraćamo se sutra, i dovodimo prijatelje”.

Projekat je nestrpljivo uporan. Igra dugu igru, onu koja može nadživeti status kvo.

Projekat identifikuje sustem i donosi sistematski pristup promeni tog sistema.

Projekti se mogu pričiniti dosadnim ako se prate štopericom, ali su moćni kada se mere kalendarom.

Što me je podsetilo na niz srpskih protesta, koji su se pretvorili u projekte, koji onda nisu odveli nikuda, jer za promenu sistema nije dovoljno samo vratiti se sledećeg dana i dovesti prijatelje, već je potrebno imati i prijatelje u tom sistemu, ili, što je mnogo gora varijanta koja nikada nije dovela do nečega boljeg, biti spreman za potpuno uništenje sistema a ne njegovu promenu. Nagađam da su dosadašnji protesti-projekti imali previše samopoštovanja za ovo prvo, a premalo hrabrosti — ili bolje reći ludosti? — za ovo drugo.