Kao što smo Nebojša i ja (delimično) počeli da snimamo Priključenija kako ne bismo zaboravili da o komplikovanijim temama pričamo na srpskom, tako je i ovaj blog (delimično) počeo da ne bih zaboravio da o komplikovanijim temama pišem na srpskom.

I naravno da će prvi teks nakon duže pauze sadržati bar jednu — već ispravljenu! — grešku: odluke se ne prave, već se donose. Zabrinjavajuće je što mi to pravljenje odluka ne para uši koliko bih očekivao. Ako je za utehu, još uvek ne bih padao u ljubav ili, šta znam, igrao gitaru.