Živi smo, i zdravi. Suvi, nezavejani.
Juče je izgledalo kao da će biti šest metara snega, i da ćemo po drugi put u šest meseci ostati zatvoreni u bolnici zbog lošeg vremena. Tačnije, tako se činilo svakome ko je gledao TV, kao jedan od naših šefova koji je na posao došao u 3 ujutru da bi stigao pre mećave. Sledeća četiri sata nakon toga proveo je u čišćenju kancelarije, a nakon posla je uredno otišao kući kolima kao i svi ostali.
Bolnica je pretila da će proglasiti još jedan code yellow—naredbu svim zaposlenima u bolnici da ne izlaze, i svima koji tek treba da dođu na posao da sačekaju da prevoz dođe po njih. Otkazali su kliniku i nastavu za studente. Rekli su nam da ponesemo zalihe za slučaj da moramo da prenoćimo.
Na kraju se nije desilo ništa. Sneg je padao par sati pa se otopio kao da ga nije ni bilo, nije se čuo code yellow, a vreme danas je pravo prolećno. Tako da, bez brige.