Zadovoljan pacijent je mrtav pacijent

Američko zdravstvo opsednuto je anketiranjem svojih korisnika. Nakon svake posete urgentnom centru ili hospitalizacije, pacijentima na kućnu adresu stiže povelika anketa (pdf) sa preko 20 pitanja—od toga koliko im je često sestra praznila nošu i govorila koje im lekove tačno daje, do ocene opšteg kvaliteta bolnice, od 0 do 10. Bilo bi simpatično da od oktobra ove godine nije postalo direktno vezanu za količinu novca koje Medicaire isplaćuje bolnici za datu uslugu—bolnice sa zadovoljnijim pacijentima dobijaju više para.

Šta je tu loše? Pre nekoliko meseci, a dosta godina nakon što je doneta odluka o povezivanju zadovoljstva i isplate, pokazalo se da su više ocene povezane sa većim brojem hospitalizacija, većim troškovima zdravstvene nege i propisanih lekova, i—eto ti ga sad—povećanom smrtnošću. Zadovoljni pacijenti su oni koji dobijaju narkotike svaki put kad ih zatraže¹, uspeju da izdiktiraju svojim lekarima kod koga da ih upute i koje sve procedure da izvedu da bi se eliminisala sumnja za postojanje svake moguće bolesti i stanja koje im je Dr. Gugl izlistao.

Elem, videh da je danas pušten u rad inspirativno nazvan sajt Kakav je doktor?. Liči na par američkih uzora, sa dodatnim naglaskom na korupciju—pretpostavljam da je USAID zbog toga odlučio da bude jedan od sponzora.

Mislim da je ceo koncept gubljenje vremena. Ideja je plemenita, izvedba sasvim korektna, ali glavni korisnici zdravstvenog sistema u Srbiji nisu baš strastveni korisnici Interneta. Pretpostavljam da bi uz ogromnu medijsku kampanju koja bi bila nešto više od priloga u 28. minutu Dnevnika par deka i baka moglo da pita unuke da ocene njihovu finu doktorku u domu zdravlja, ali teško da bi to mogao biti dovoljan uzorak. Sve i da svako oceni svog izabranog lekara², područje koje domovi zdravlja obuhvataju obično je dovoljno malo da se u zajednici već zna ko je kakav. O specijalistima se manje zna jer pokrivaju veće područje, ali pacijenti već imaju dovoljno problema da dobiju uput za ustanovu koju žele—izbor specijaliste je za većinu mislena imenica.

Čak i ovde, gde je uz pristojno osiguranje sasvim moguće ići direktno izabranom specijalisti bez ikakvog uputa, i gde se na Internetu ocenjuju svi, od stolara do gradonačelnika, pitanje ovakvo direktnog i otvorenog ocenjivanja lekara je kontroverzna tema. Izgleda da je situacija slična i u Nemačkoj. Na žalost ili sreću, mislim da u Srbiji ima još manje šansi da zaživi.

Ostaje mogućnost prijave korupcije kao jedina upotrebljiva funkcija sajta. Pozdravljam, podržavam, i nadam se da će biti u širokoj upotrebi. Bez sarkazma.