→ NYT: Rak i klimatske promene
→ Esquire: Kada vam je kraj ljudske civilizacije svakodnevni posao
U engleskoj verziji ovog teksta nisam imao komentara. Na srpskom imam par.
Neće doći do holivudske katastrofe u kojoj za par dana planeta ostaje pod vodom. Čorba koju smo zakuvali sporo se greje, a homo sapiens je prilagodljiva vrsta (mi smo u toj priči žabe, ako analogija nije bila dovoljno jasna).
Srbija nema izlaz na more. Ono što ima su: sa jedne strane razvijene zemlje koje već imaju ili prave planove za odbranu od poplava i na dovoljnom su nivou razvoja da prežive, a sa druge milioni ugroženih koji će želeti da promene mesto prebivališta. To neće biti problem danas, pa ni u sledećih 10-20 godina, ali verovatno hoće za životnog veka moje generacije.
Pošto se ništa strašno neće desiti tokom mandata bilo koje sada zamislive vlade, srpski političari uvek mogu da slegnu ramenima—biračko pamćenje doseže par meseci unazad, a budućnost se proteže do sledeće plate. Sve i da neko postavi to pitanje, ovo je jedna od retkih situacija u kojoj najveći deo krivice može da se prebaci na nekog drugog—Amerika i Kina su najveći zagađivači, Rusija i Zapadna Evropa ne zaostaju. Pošto pređašnje iskustvo govori da se u kriznim situacijama mediji u Srbiji—a preko njih i javnost—više bave odgovornošću nego rešenjima, problem klimatskih promena će zauvek biti među poslednjima na političkoj listi prioriteta.
Što je šteta, jer će one dokrajčiti Srbiju pre bilo koje bele kuge, tropskih virusa, Velike Albanije, i širenja NATO-a.