Da li si zadovoljan Amerikom? Da li bi sve ponovo?

Ovakva pitanja mi često stižu na mejl. Kratki odgovor je—da, apsolutno.

Naravno, odlaskom nisam rešio sva životna pitanja, već sam jedan skup problema zamenio drugim. Ne moram da razmišljam iz koje stranke je šef odeljenja na kome volontiram a iz koje direktor bolnice, i u kakvim su odnosima; da li će me pacijenti gledati popreko jer su lekari po definiciji ili korumpirani ili nesposobni1; da li ću sa 30 godina još uvek biti na grbači roditelja, i kako odgajati sopstvenu decu u Srbiji 2013-te?

Umesto toga, trošim vreme i novac na polaganje milion testova za licenciranje2 i razgovore za subspecijalizaciju3; pacijenti me gledaju popreko jer su lekari po definiciji bezobrazno bogati; slobodnog vremena nemam puno, jer mi prosečan radni dan traje 12 sati a skoro svaki vikend trošim na manijakalno Skajpovanje sa prijateljima i porodicom4. Po onome što sam čuo od prijatelja, pretpostavljam da bih negde u Zapadnoj Evropi u zamenu za slobodnije vikende i blizinu Srbije dobio zatvorenost prema imigrantima i ograničena mogućnost za napredovanje5, za mene još i uz gubitak vremena na učenje još jednog stranog jezika. Sve ima svoje.

Stručni i lični izazovi ostaju: praćenje literature, pregovaranje sa pacijentima, veš mašina koja zbog koje misteriozno iskače osigurač u različitim delovima ciklusa, a savršeno radi kad dođe majstor… Ali, lepo je baviti se tim stvarima bez stalnog straha da će se država urušiti oko vas. Dodatni bonus u Americi je što je većina ljudi ili zadovoljna svojim poslom ili aktivno traži bolji, što je mnogo bolja atmosfera za život i rad od stalnog slušanja jadikovki—često potpuno opravdanih—o teškom životu ljudi oko vas.

A roditelji? Dovedite ih kod sebe gde god da ste, i čim budete mogli. Srbija nije zemlja za starce.

  1. Jer ko je sposoban ume to i da naplati. ↩︎

  2. Da, USMLE je samo početak. ↩︎

  3. Srećom sam zbog porodične situacije bio ograničen na lokalne programe. Kolege su prosečno trošile $3-4.000 za prijavu, prevoz i smeštaj. ↩︎

  4. Ostatak ode na jurcanje za Dorom. ↩︎

  5. Ovde sam bez ikakvog prethodnog radnog iskustva završio specijalizaciju iz interne u bolnici u kojoj sam sad glavni specijalizant, a od 1. jula počinjem subspecijalizaciju iz hematologije/onkologije na NCI/NIH. Šta je NCI najbolje se vidi po adresi njihovog sajta: cancer.gov. ↩︎