Došao je i taj dan. US News and World Report1 je u utorak objavio novu listu najboljih američkih bolnica. Hopkins je 21 godinu zaredom bio najbolji. Više ne.

Bostonski MGH, prošle godine trećeplasirani, rešio je da svoje dosta slabo odeljene za ORL pripoji mnogo bolje rangiranom Institutu za oko i uho. To je bilo doboljno da sa začelja skoči na treće mesto ORL liste (ipak iza Hopkinsa), što ih je u ukupnon preračunu sa trećeg mesta stavilo na vrh. Iako ni u jednoj pojedinačnoj oblasti u stvari nisu pali, Hopkins je tako izgubio titulu2.

Po onome što sam čuo od ljudi koji su tamo bili na specijalizaciji, MGH je klasična bela, maligna, rasistička bolnica u kojoj se specijalizanti kinje i izrabljuju, i u kojoj do pre dvadesetak godina crnci i jevreji nisu mogli da se zaposle. Doduše, ti koji su mi pričali sada rade za Hopkins—o konkurenciji sve najgore.

Najveći gubitnik je Mejo, večiti drugi, sa reputacijom finog, kulturnog i socijalno pravednog programa3, koji je pao na treće mesto.

Ovo rangiranje bolnica je samo na prvi pogled glupo i detinjasto. Većina pacijenata nema puno izbora, i na mesto lečenja je osuđena geografijom. Ali bogati šeici koji poklanjaju milijardu dolara vredne kule vrlo vode računa da kukove i kolena menjaju na pravom mestu. Sad, što je metodologija prevashodno zasnovana na reputaciji i time koliko su pacijenti zadovoljni lečenjem4, to su sitnice. Bitno je da si broj jedan.

Moj matični Sinaj nije rangiran na nacionalnoj listi, ali je dobio pohvale za desetak oblasti, uključujući onkologiju. Svoju kulu moraće da isfinansiraju sami.

  1. Glupog li imena za novine. ↩︎

  2. Što ih nije sprečilo da u utorak ujutru po hodnicima dele letke sa velikim “#1” i sićušnim “(1991-2011)” ispod toga. Mada, tog jutra su delili kolače, tako da im ne mogu zameriti. ↩︎

  3. Što je, doduše, lako biti u ultra-beloj nemačko/skandinavskoj Minesoti. ↩︎

  4. Iako je pokazano da zadovoljni pacijenti čija se svaka molba sluša više umiru, uz veće troškove lečenja. ↩︎