Mart 2020:

SZO: Maske trebaju samo bolesnima i zdravstvenim radnicima:

Direktor SZO za vanredne situacije Majkl Rajan navodi da nošenje maski za lice, u slučaju njihovog nepravilnog korištenja, može nanijeti više štete nego koristi.

“Nema konkretnog dokaza koji bi ukazivao da masovno nošenje maski donosi bilo kakvu korist. Zapravo, postoje izvjesni dokazi koji nagovještavaju suprotno”, navodi Rajan, a prenosi Si-En-En.

Mart 2021:

Veći deo Evrope stopirao vakcinaciju oksfordskom vakcinom: I Španija prestaje da koristi “Astra zeneku” dve nedelje:

SZO: Do sada nema dokaza

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da njen savetodavni odbor analizira izveštaje vezane za vakcinu AstraZeneka protiv kovid-19, ali da do sada nema dokaza da su neki zdravstveni incidenti prouzrokovani tom vakcinom.

  • Čim SZO stekne potpuni uvid u događaje, svoje nalaze i bilo kakve izmene trenutnih preporuka biće odmah saopštene javnosti - izjavio je portparol SZO Kristijan Lindmajer u odgovoru Rojtersu.

Nijedna ljudska tvorevina nije savršena, pa ni jezik. Uzmite gornji primer: dve osobe iz iste organizacije govore o nepostojanju dokaza u razmaku od godinu dana na skoro identičan način, ali je situacija između maski i vakcina različita na dva bitna načina.

Prvo, dokaza može da nema zato što ih nismo ni tražili, ili zato što jesmo ali ih nismo našli, sa gradacijom u intenzitetu potrage od “pitali smo ljude na ulici” do “obavili smo randomiziranu studiju”. Nije bilo konkretnih dokaza za nošenje maski u slučaju epidemije SARS-CoV-2 zato što je u martu 2020. bilo jako malo dokaza za bilo šta vezano za maske i viruse generalno, a naročito ne za SARS-CoV-2 koji se tek pojavio. To nije čudno: za mnogo (previše!) stvari koje još uvek radimo u medicini studija nema, a ako ih i ima obično su na malom uzorku i problematične metodologije. Ovo naročito važi za stare lekove, metode, postupke koji su dovoljno uvreženi i dovoljno jeftini da nikome ne bi ni palo na pamet da ih testira, a i da hoće teško da bi takvu studiju neko finansirao. Izjava da “za nešto nema dokaza” u tim situacijama je gora od beskorisne, jer je neko može pogrešno protumačiti kao dokaz za suprotnu tvrdnju (v. prvu izjavu SZO gore).

Uporedite ovo sa vakcinama, koje su 1) prošle randomizirane studije, i 2) do trenutka kada je počela panika oko AZ vakcine i krvnih ugrušaka već data milionima ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje ima jedinstveni zdravstveni sistem sposoban da pronađi i slabašan signal blago povećanog rizika. Svaki kontraš na kugli zemaljskoj zna da nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju, ali nekoliko randomiziranih studija sa desetinama hiljada učesnika praćene davanjem doza milionima ljudi bez dokaza da postoje ozbiljna i česta neželjena dejstva koja bi poništila korist koju vakcinisanje pruža… pa, više od toga teško da bi bilo ko razuman mogao da traži.

Druga, bitnija ali manje očigledna razlika je stvar posledica. Hajde da postupimo prema preporukama SZO 2020. i ne nosimo maske (što mnogi u početku i jesu) a ispostavi se da SZO nije bila u pravu (kao što i nije): kolika je šteta? Pa, šteta je kao i u svakoj zaraznoj bolesti eksponencijalna, jer će svaki “promašaj” — osoba koja nije nosila masku i postala zaražena — povećati šansu da će drugi koji ne nose maske biti zaraženi. I eto eskplozivnog rasta broja zaraženih. Uporedite to sa ovogodišnjom izjavom SZO. Šteta u slučaju da SZO greši po pitanju bezbednosti vakcine je linearna: moj tromb, rak, treće oko ili sposobnost telekineze koje dobijem zbog vakcinacije neće povećati ničiji drugi rizik da ih dobiju, jer nijedno od tih stanja, koliko znam, nije zarazno. Ili, kao što je Taleb sažetije formulisao:

Za medicinu kažu da je i umetnost i nauka. Veliki deo umetnosti medicine je u mutnom području nedovoljnih dokaza i nepoznatih rizika. U slučaju maski dokazi nisu sjajni ali su rizici poznati i jasni. U slučaju vakcina dokaza ima više nego dovoljno, a rizici su ako ne baš potpuno definisani (jer tek sledi definisanje dugoročnih efekata, ako ih ima) onda bar linearni. Umetnost je to objasniti.