Već neko vreme ne postavljam najbolje tvitove, uglavnom jer već neko vreme na Tviter zalazim samo po potrebi: u nedostatku Fejsbuk profila — izbrisanog pre pet godina, hvala lepo — direktne poruke su jedini način da me me neko polu-formalno kontaktira. A svaka poseta podseti me zašto se držim podalje: na svaki majstorski složeni niz iz koga se nešto može naučiti1 dođe 100 ovakvih poruka:
Carski rez 62500$.
— Srđan Lukić (@srdjl) May 25, 2021
To vam je, dragi moji, #kapitalizam u svoj svojoj lepoti. https://t.co/2ApxvShpU7
Ne znam od čega mi ovde glava više eksplodira: citiranog tvita, Srđanove interpretacije, ili dobronamernih odgovora koji daju pogrešna objašnjenja.
Citirani tvit prvi unosi zabunu. Da ponovim tekst:
Is it expensive to have a baby in America?
I don’t know. Let me look at the bill.
The bill:
Tu je zakačena slika nečega što liči na račun, i što je najavljeno kao račun, a u stvari nije račun. U pitanju je EoB (Explanation of Benefits, ili Objašnjenje Povlastica), dokument koji osiguravajuće kuće šalju kao informaciju korisnicima usluga o tome koliko zdravstvene ustanove traže para od osiguranja, koliko je osiguranje spremno da im plati, i koliko od toga osiguravajuća kuća misli da će zdravstvena ustanova naplatiti korisniku.
Ova Rub Goldberg mašina je loša i dovodi do baloniranja troškova i zamagljivanja pravog stanja stvari, naročito ako i kada dođe do neke greške u unosu. Kada sam prvo došao u Ameriku nisam znao ništa o sistemu koji je Skot Adams, crtač Dilberta, ispravno nazvao zbunjopol2 koji nema nikakve veze sa slobodnim tržištem i kapitalizom, a svakakve sa sposobnošću velikih kompanija da vešto upotrebe državnu regulativu za zbunjivanje korisnika i suzbijanje konkurencije.3
Ali, ništa od toga ne menja činjenicu da EoB nije račun, i što velikim slovima na koverti i u zaglavlju svakog EoB piše da ovo nije račun. Što nije sprečilo tviteraše da daju svoj komentar o propaloj Americi, propaloj Srbiji, propalom kapitalizmu, ili uslugama koje za taj novac možete dobiti u nekoj od zemalja Evropske Unije. I tu dolazimo do dva razloga zašto je Tviter Generalno Loša Stvar Po Kulturu i Civilizaciju: negativna informativna vrednost i promocija zlonamerne komunikacije.
Prvo, ovakav sadržaj ne da je informativno bezvredan, već vas čini pogrešno informisanim: ima negativnu informativnu vrednost. Ne želim da ulazim u motive iza postavljanja očigledne neistine na Tviter (svesna obmana, nemar, neznanje, ili nešto deseto) niti u to koji procenat tekstova na Tviteru takav. Bitno je da postoji, i da svojim postojanjem truje ostale sadržaje. Analogija sa mešanjem sladoleda i fekalija u različitim proporcijama je odgovarajuća: koliko god izmeta da umešate u sladoled rezultat će uvek biti nebezbedan za ljudsku upotrebu.
Drugo, Tviter algoritam obožava činjenicu da sam video tvit sa početka i da imam mišljenje o njemu, jer to povećava šansu da ću odgovoriti, a možda i započeti dijalog ako ne sa prvobitnim autorom onda bar sa nekim od usputnih posmatrača. Ja mislim da sam u pravu jer su informacije date u tekstu pogrešne, posmatrač će možda misliti da je u pravu jer, iako sadržaj možda nije najprecizniji, sentiment je ispravan i treba se sa njime složiti. Svako misli da je ona druga strana nerazumna, replika na repliku, tvit na tvit, i metrike koje Tviter pokazuje svojim deoničarima rastu li rastu.
Eto boljeg primera zala kapitalizma za kolegu Srđana: monetizacija gneva. Ali kada bi Tviter bio takvo kapitalističko zlo onda ga pravi komunisti ne bi koristili, ne?
-
Uvek je u pitanju niz, i to niz u koji je neko uložio puno vremena. Takoreći iscepkani blog članak za ljude koji nemaju blog. Taj podatak zavređuje zasebni tekst, ali hajde da razmislimo malo ovde u fusnoti: ako su najbolje stvari na Tviteru, mediju koji je napravljen za brzo postavljanje kratkih poruka, u stvari dugački tekstovi pažljivo napisani, čemu onda služi Tviter? ↩
-
Confusopoly, reč u početku stvorena da opiše operatere mobilne telefonije, a kasnije i američko zdravstvo. ↩
-
Za bolje objašnjenje toga zašto američko zdravstvo ne funkcioniše po principu slobodnog tržišta preporučujem da preslušate EconTalk podkast, naročito ovu epizodu, i da pročitate ovaj (zaključani) tekst Slaviše Tasića koji se nadovezuje na ovaj njegov tvit. ↩