Index ¦ Arhiva ¦ Oznake ¦ RSS > Tag: novine

Sve se vraća, ali stvarno

N1 info, danas:

Međunarodni portal Arms watch (armswatch.com) saopštio je da se njihov sajt našao pod hakerskim napadima iz Srbije dan nakon što je objavljen treći deo priče o navodnom izvozu naoružanja iz Srbije u Jemen u kojem, kako se tvrdi, posreduju i članovi porodica nekih visokih funkcionera Vlade. … Portal je ranije objavio da je oružje proizvedeno u valjevskom Krušiku završilo u rukama boraca Islamske države u Jemenu, uz posredovanje firme iz SAD i preko Avganistana. Takođe se dodaje da je, prema dokumentima koja su novinari tog portala dobili od proizvođača u Krušiku, granate koje su viđene u rukama pripadnika Islamske države kupilo Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije.

Ja, pre četiri godine:

Ovakvi naslovi (“Vučić i Dinkić spremaju izvoz oružja Arapima!”) se brzo zaborave. A onda vam ljudi sa progrešnog kraja nišana koji ste prodali u trideset i petom poslovnom poduhvatu stoleća zakucaju na vrata.


Ne, niko sa Stanforda nije pronašao lek protiv raka, i zašto uopšte čitate dnevne novine?

Znam da je u Srbiji nešto postala vest kada mi u par dana na WhatsApp dođe isto pitanje od tri različite osobe koje međusobno ne komuniciraju. Obično se ispostavi da je neko sa polu-znanjem engleskom i potpunim neznanjem medicine probao da prevede nešto što je neko sa za nijansu većim znanjem oba napisao na osnovu nečijeg saopštenju za štampu.

Zato, malo uputstvo za tumačenje vesti o medicinskim istraživanjima:

  • Ako istraživanje nije na ljudima već na životinjama ili ćelijskim linijama, prestanite da čitate;
  • Ako je istraživanje na ljudima ali se spominju reči kao “retrospektivno”, “intervju”, ili “ishrana”, prestanite da čitate;
  • Ako vest o istraživanju dolazi sa konferencije za novinare a ne iz objavljenog rada, prestanite da čitate;
  • Ako osoba koja piše vest nije potpisana imenom i prezimenom i nema iskustva u pisanju o medicini i nauci, prestanite da čitate;
  • Ako u vesti nema komentara od lekara ili naučnika iz Srbije koji stavlja nova saznanja u kontekst srpske medicine, prestanite da čitate.

(svaka od ovih stavki zavređuje zaseban tekst, prve dve i nekoliko, ali život je kratak)

Bez konkretnih cifara, imam osećaj da je broj tekstova koje vredi čitati u dnevnim novinama i nedeljnicima o lepoti i zdravlju nula, a u malo ozbiljnijim nedeljnim i mesečnim listovima 1-2 godišnje. Što je samo za nijansu manje od broja objavljenih radova koji uopšte zavređuju pažnju laika.


Blic je kao saobraćajna nesreća

Znaš da ne bi trebalo da buljiš u krš na putu, ali te nešto vuče.

Ili sam ja samo mazohista.

Današnji primer vrhunskog novinarstva: iskopiraj Njujork Tajms, bez navođenja izvora.

NYTExplaining Apple’s Fight With the F.B.I.:

What is the government asking for?

The Federal Bureau of Investigation wants to examine the iPhone used by Syed Farook to determine whether he and his wife, Tashfeen Malik, had planned the shooting directly with the Islamic State. The iPhone, a 5c version of the smartphone that was released in 2013, is locked by a passcode, which the F.B.I. wants Apple to circumvent. Apple would have to build a new version of its iOS smartphone software that allows the F.B.I. to bypass certain restrictions. Apple claims this software can give someone “the potential to unlock any iPhone in someone’s physical possession.”

Blic— Najmoćnija kompanija sveta i najmoćnija država sveta su U RATU:

 Šta američka vlada zahteva od “Epla”?

FBI želi da ispita “ajfon” koji je koristio napadač Sajid Faruk, kako bi se utvrdilo da li su on i njegova supruga Tašfin Malik napad u San Bernandinu planirali zajedno sa glavešinama Islamske države. Telefon “ajfon 5C” zaključan je šifrom od nekoliko cifara, a FBI zahteva od “Epla” da otključa telefon kako bi organi vlasti mogi da ga ispitaju. Štaviše, FBI zahteva da “Epl” razvije novi softver koji bi dozvoljavao organima vlasti da otključavaju telefone onih osoba koje smatraju sumnjivim, što kompanija kategorički odbija da uradi.

Ostatak je u istom stilu: mešavina doslovnog prevoda i slobodnog tumačenja, koje u najvećem broju slučajeva ili umanjuje količinu podataka, ili daje poluistine i nagađanja.

Doprinos Blicovih autora? Osim KRIMINALNO LOŠEG naslova, ubacili su tvitove koji vode ka tekstovima sličnog Pitanje/Odgovor formata. Naravno, nema linka ka plagiranom tekstu.

Nije sramota kopirati od boljeg, ali je sramota to kriti.

Oni kojima je do ovakvih stvari stalo već znaju da je ovo modus operandi većine srpskih medija. Ali, da li od takvih medija očekujemo da objektivno i sa razumevanjem izveštavaju o drugim plagijatima i plagijatorima?


Gutenberg

→ Da li možete da pogodite kakvo nas vreme očekuje do kraja nedelje?

Blic se pretvorio u parodiju samog sebe.

→ Политика Online: Воштана фигура Владимира Путина у Јагодини крајем марта

Ovako počinju ratovi.

→ Политика Online: „Вечити студенти” траже још један рок

Студенти који су уписали факултете „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, предаће 1. марта петицију са захтевом да им се продужи рок за завршетак студија, који истиче ове школске године.

Bolonja” je uvedena 2005. godine.

→ Peščanik: Seksizam sa predumišljajem

Setih se ovog tvita.


A od nekih stvari mi pozli

Jučerašnji Kurir:

SENZACIONALNO OTKRIĆE AMERIČKIH LEKARA Novom metodom lečenja 94 odsto pacijenata izlečeno od raka!

Ostatak teksta nije ništa bolji od naslova.

Problemi:

  • Izvor nije objavljena studija, već preliminarni podaci predstavljeni na relativno malom skupu kao deo dužeg predavanja o himeričnim antigen receptor (CAR) T-ćelijama.
  • Pacijenti nisu imali bilo koji “rak”, već akutnu limfoblastičnu leukemiju.
  • 94% ih nije bilo izlečeno, već su ušli u remisiju; razlika je velika.
  • Metoda je relativno nova, ali su rezultati primene iste terapije kod iste grupe pacijenata (ALL) već objavljeni, prvo sa Univerziteta u Pensilvaniji (U. Penn), uglavnom kod dece, a zatim iz NIH-a. Sijetl definitivno nije prvi.

Da rezimiramo: iz parafraziranog naslova “Američki lekari otkrili novu metodu koja je izlečila 94% pacijenata sa rakom” tačno je jedino to da su u pitanju američki lekari (mogu da im priznam i pola poena za “rak”, mada je ta opšta izjava opasnija od čiste laži).

A šta se zna: CAR T-ćelije su prvo stvorene u laboratorijama NIH-a, a zatim prvi put primenjena na ljudima—i to deci sa akutnom leukemijom—na U. Penn-u, daleko od Sijetla. Poduži (i jako dobar) tekst o tome su lokalne novine objavile pre više od dve godine. U. Penn i NIH su jedini do sada objavili rezultate. Na Fred Hač se još čeka.

Upotreba ovakvih ćelija je ograničena na bolesti sa relativno uniformnim malignim ćelijama koje ne mutiraju puno—dakle pretežno hematološkim malignitetima. Kod dece sa ALL-om koja uđu u remisiju bolest se u najvećem broju slučajeva vraća posle godinu-dve, tako da se pretpostavlja da je za izlečenje potrebna transplantacija koštane srži odmah nakon terapije CAR ćelijama. Ne postoji dovoljno podataka za odrasle, mada oni obično prolaze lošije od dece.

Sva tri centra rade sa različitim farmaceutskim kompanijama na komercijalizaciji terapije—otuda česta objavljivanja nedopečenih rezultata posle kojih akcije idu gore-dole. Pacijenti u Americi uvek imaju šansu da se prijave za neko od ovih istraživanja i besplatno dobiju eksperimentalnu terapiju. Misterija je zašto Kurir ovakvim naslovima potpaljuje lažne nade obolelih u Srbiji.


Defamacija, difamacija, kleveta

Moje kopanje po novoj srpskoj literaturi se nastavlja. Jutros sam naleteo na nalazište konjske balege.

Politika:

Према бизарном заплету достојном холивудске фантастике, ови подли клерофашистички плаћеници нападају тако што поштене антинационалисте, од којих су многи фантастично плаћени, дифамирају као плаћенике.

Istinomer:

Da budemo sasvim jasni - nije dobro da Politika defamira i izlaže Istinomer linču. Obrnuto je - dobro je da Istinomera bude mnogo više na stranicama Politike. U bukvalnom i prenesenom smislu.

Teofil Pančić:

Istina je da Jelena P. nije koristila eksplicitno difamatorski jezik, i da se uglavnom potrudila da „tekst“ (za razliku od veoma jakog „podteksta“, na koji je s razlogom ukazao Svetislav Basara) zvuči koliko je god moguće vrednosno neutralno: evo vam suve činjenice, pa vi sami izvlačite zaključke…

Ne razumem, je li “kleveta” izbačena iz upotrebe? Ili je de-di-famacija nešto drugo?


Pad i propast srpskog interneta

Odavno nisam čitao vesti iz Srbije. Danas sam se podsetio zašto.

Blic:

  • Ovaj grad u Srbiji je u 2016. godini postao DIVLJI ZAPAD
  • STRAVIČNI DETALJI Tačijev drug u Nigeriji drži FABRIKE BEBA
  • BEZ ŠMINKE Evo kako naša pevačica ZAISTA izgleda
  • KREĆE FARMA 7 Ovo su novi stanari imanja u Lisovićima

B92:

  • Nemci vape: Dođite, plaćen put i plata 2.500 EUR
  • Ovako su futurolozi zamišljali Jugoslaviju 2000. godine
  • Šta poručuje mečka Goca: Stiže li nam proleće?
  • Pogledajte: Slavna teniserka se slikala potpuno gola

Telegraf:

  • MEČKA GORDANA OSTALA JE U PEĆINI I NIJE VIDELA SVOJU SENKU! Da li to znači da će ZIMA još trajati? (VIDEO)
  • BEZGRANIČNA LJUBAV: Slonče se ne odvaja od žene koja ga je spasila sigurne smrti (VIDEO)
  • TITO NIJE DAO DA FRANJA ODE NA ROBIJU! Procureo TAJNI PLAN kojim su Broz i Tuđman spremali ZAVERU protiv Srba (VIDEO)
  • Ako napravite ovu grešku u Poljskoj, možete da odete u zatvor!

Problem nije što ovakvo đubre postoji, već što su to tri najposećenija sajta na srpskom jeziku.

Kome se plače neka otvori komentare.


Prirodno

U poslednjih par dana, dvoje ljudi čije pisanje redovno pratim iznelo je slične zablude po pitanju ishrane. Prvo, Mark Bitman, gastronom i kolumnista NYT, o ovoj meta-analizi koja kaže da organska hrana nije ništa hranljivija od konvencionalne:

How can something that reduces your exposure to pesticides and antibiotic-resistant bacteria not be “more nutritious” than food that doesn’t?

Because the study narrowly defines “nutritious” as containing more vitamins. Dr. Dena Bravata, the study’s senior author, conceded that there are other reasons why people opt for organic (the aforementioned pesticides and bacteria chief among them) but said that if the decision between buying organic or conventional food were based on nutrients, “there is not robust evidence to choose one or the other.” By which standard you can claim that, based on nutrients, Frosted Flakes are a better choice than an apple.

(via That Flawed Stanford Study - NYTimes.com)

Hana Kazanović a.k.a. Cyber Bosanka, o bosanskim ekvivalentima Frosted Flejksa:

U principu smatram da sve što je nastalo u laboratoriji nije zdravo za jelo, a posebno da nije preporučljivo za djecu koja rastu i razvijaju se. Slatkiš je zaista presladak (tu sam se složila sa Draganom nakon što sam ga probala) i ne obiluje zdravim sastojcima. Garantujem da svako od nas u kuhinji može napraviti puno zdraviji i ukusniji kolač za dijete, od prirodnih sastojaka.

(via Slatkiši koji se reklamiraju na sve strane najčešće i nisu baš zdravi. Kako djecu sačuvati od njih? | Cyber Bosanka - Hana Kazazović)

Oboje izgleda jako drže do prirodne i zdrave hrane—dva efemerna pojma koja u glavama ljudi obično idu ruku pod ruku i za koje će svako lako dati primere—spanać je i prirodan i zdrav, Tviks nije ni jedno od ta dva. Osim, naravno, za dijabetičara u hipoglikemijskoj krizi koji je na varfarinu zbog atrijalne fibrilacije—sav taj šećer u Tviksu će itekako pomoći, vitamin K u spanaću koji poništava dejstvo varfarina baš i neće. Ili, još jednostavnije: šta biste od ta dva preporučili nekome ko je gladan i alergičan na spanać. Pojam zdrave hrane je, kao i skoro sve drugo u medicini, potpuno relativan.

Pretpostavka je onda da većina ljudi pod pojmom “zdrava” podrazumeva hranu sa što više vitamina i minerala, a što manje kalorija i, naravno, bez stvari za koje se zna da izazivaju ili doprinose bolesti—pesticida, antibiotika, dokazanih kancerogena… Ono što je Bitmana pogodilo a što je stanfordka studija pokazala je da se po prvoj stavci, količini hranljivih materija, organska hrana ne razlikuje od konvencionalne. Ova druga, odsustvo štetnih materija, nije proveravana.

Iskaču dva pitanja: da li materije koje u laboratoriji date u mega-dozama mogu sa izazovu rak kod, recimo, pacova, smeju da se nađu u ljudskoj ishrani; i da li možemo biti 100% sigurni da su baš svi sastojci propisno ispitani? Za oba je ključno poverenje, u nauku uopšte koja kaže da je život sam po sebi kancerogen i da je sve pitanje količine i umerenosti pa daje maksimalno dozvoljene koncentracije; u proizvođače koji garantuju da je ono što je na etiketi zaista i u pakovanju; u državnu regulativu i konkretnu laboratoriju koja treba da ispita dati uzorak hrane na ispravnost. Nešto mi govori na to nije ono o čemu su Bitman i Sajber Bosanka prvenstveno mislili.

Biće da je ključ u onome prirodno. Prirodnost hrane je za većinu ljudi, pretpostavljam, njena blizina primarnom, neobrađenom obliku. Jednostavno je utvrditi da su voće, povrće i neobrađeno meso prirodni, a Snikers i Smoki ne. Naravno, u pitanju je kontinuum—Pringles čips je većini manje prirodan od Čipsija sa ukusom pice1, a ovaj opet manje prirodan od običnog slanog. Gde će neko datu hranu postaviti na taj kontinuum je, međutim, subjektivno i zavisi od njegove/njene upoznatosti za procesom prerade—pšenično brašno je nama verovatno prirodnije od tapioke, ali ne i nekome iz dubine Amazona.

Savremena prehrambena industrija i način na koji pripremaju hranu i obeležavaju sastojke dodatno udaljavaju kornisnika od primarnog izvora. EU je sa svojim “E brojevima” dodatno zakomplikovala stvar i dala novu zanimaciju teoretičarima zavere—svako zna za ljutu papriku, neko zna da je ljutina u njoj od kapseicina, ali šta je kog đavola E160c?

Šta onda kupovati? Možete se držati onog Polanovog: “Jedite hranu. Ne previše. Uglavnom biljke.” gde pod “hranom” podrazumeva nimalo ili minimalno procesuirane proizvode2, ali isključivo da biste sebi uštedeli vreme pri kupovini a ne kao garanciju prirodnosti3 i zdravlja. Neko može pratiti njegova pravila i završiti samo na nutrijensima-siromašnom krompiru i pirinču, dok dosta prerađene hrane na kojoj smo odrasli (Plazma keks) ne bi bilo obuhvaćeno iako sadrži sasvim dovoljno vitamina i minerala. Ova pravila su zgodna heuristika za brzo biranje (verovatno) dobre hrane sa minimalnim rizikom od izlaganja nepoznatim i/ili potencijalno štetnim materijama, ali nisu nikakva garancija zdravlja i kvaliteta. Jer i pored svih vaših najboljih namera, onaj skroz domaći kolač koji ste kod kuće napravili od organskog belog brašna, domaćih jaja, organskog bezmesnog mleka bez antibiotika i hormona rasta, i prirodnog šećera od trske sa male Fertrejd plantaže na Ekvadoru4 imaće jednaku nutricionističku (bez)vrednost kao Barni čokoladica5.


  1. Kad smo kod toga: šta je kog đavola ukus pice?! Različiti proizvođači stavljaju drugačije stvari, ali im je nešto zajedničko—preslano, sa naznakama paradajza i origana. 

  2. Dobro pravilo je ne više od pet izlistanih sastojaka na kutiji, ako uopšte morate da kupite nešto što dolazi u pakovanju. 

  3. Još jedna stvar sa tim “prirodnim”: gde smestiti med? Po čemu su to pčele specijalne da je ono što one naprave prirodno, a što naprave ljudi nije. Da li su mravinjaci i ptičja gnezda prirodne ili veštačke tvorevine? Da li su ljudi deo prirode ili ne, jer ako jesu onda su i sve stvari koje proizvedu—prirodne. 

  4. Ali, budimo realni, da li je vaša mama toliko vodila računa o sastojcima kad vam je pravila domaće galete. 

  5. Neko bi rekao: da, ali bar ne zadrži HFCS (ili u bosanskoj varijanti, izgleda, glukozo-fruktozni sirup). Ovo zaslužuje, i dobiće, poseban tekst, ali kome ide engleski može baciti pogled na ovaj odličan članak


Tri kratka (za NYT) članka o raku

In Gene Sequencing Treatment for Leukemia, Glimpses of the Future

Genetics researchers at Washington University, one of the world’s leading centers for work on the human genome, were devastated. Dr. Lukas Wartman, a young, talented and beloved colleague, had the very cancer he had devoted his career to studying. He was deteriorating fast. No known treatment could save him. And no one, to their knowledge, had ever investigated the complete genetic makeup of a cancer like his.

(via NYTimes.com)

New Frontiers of Cancer Treatment Bring Breathtaking Swings

Mrs. McDaniel, the 69-year-old wife of a retired corporate executive, had gambled on the ultimate in personalized medicine, an approach known as whole genome sequencing, and it seemed to be paying off.

Scientists had compared the entire genetic sequences of the tumor cells invading her body with those in her healthy cells, searching for mutated tumor genes that could be thwarted by drugs approved for other cancers or even other diseases. That had led them to give her an expensive drug approved just a month earlier for melanoma patients. It had never been given to anyone with a blood cell cancer like hers. In theory, the drug should have killed her. Instead, it seemed to have halted or even reversed her cancer.

But would it last? And what would it mean if it did not?

(via NYTimes.com)

Genetic Test Changes Game in Cancer Prognosis

In May 2011, Cassandra Caton, an 18-year-old with honey-colored hair and the soft features of a child, suddenly went blind in her right eye. Five months later, an ophthalmologist noticed something disturbing. A large growth in the back of her eye had ripped her retina, destroying her vision.

(via NYTimes.com)

Zajedničko za sva tri: stotine hiljada dolara godišnje potrošeno da se život jedne osobe produži za par meseci, poboljša kvalitet života bez produženja, ili smanji neizvesnost prognoze, dobre ili loše. Ovo u Evropi nikada ne bi prošlo, ali negde mora da se počne…

© Miloš Miljković. Napravljeno uz pomoć Pelican-a. Dizajn Giulio Fidente na github-u.