Index ¦ Arhiva ¦ RSS > Tag: covid19

Nekoliko reči o vakcinama za Covid-19 od laika za vakcine ali ne i za nauku

1.

Ankete o popularnosti bilo koje vakcine i iskazivanje interesovanja su besmisleni pokušaji skretanja pažnje sa činjenice da vakcina nema dovoljno za masovnu imunizaciju, i da nadležni nisu u stanju da daju tačan datum do koga će većina stanovništva biti vakcinisana, niti termine ugovora koje su potpisali sa dostavljačima, ako su bilo šta i potpisali.

Besmislenost anketa prepoznaje svako ko je upoznat sa Kanemanovom zamenom pitanja: suočen sa teškim pitanjem, naš mozak ga krišom zameni lakšim. Za odgovor na pitanje “Koju biste vakcinu primili?” potrebno je poznavanje bar efikasnosti i neželjenih dejstava svake od vakcina, ako ne i načina skladištenja, distribucije, i cene. Malo ljudi ima te informacije. Zato odgovaraju na druga pitanje, najšešće “Koja vam se zemlja više sviđa?” - kada pobeđuju “ruska” ili “kineska” vakcina, ili “Koliko ste otvoreni za nove stvari?” (Fajzer i Moderna za “veoma”, AstraZeneca i Sputnjik za “donekle”, Sinovak za “nimalo”). Oni upućeniji u nedostatke svog znanja pitaće osobu od poverenja, obično nekoga ko je bar tangencijalno povezan sa biomedicinskim naukama, i zameniti svoje mentalne heuristike njihovim.

Zemlja koja koristi takve podatke za odlučivanje o nabavci vakcina je u najmanju ruku neozbiljna, a verovatno i opasna po svoje građane. Lažna demokratija ne pomaže nikome.

2.

Šta bi uradila ozbiljna zemlja? Za početak, ne bi dozvolila pomor svog stanovništva, krah ekonomije, i kolaps zdravstvenog sistema. Novi Zeland i Tajvan, na primer, mogu spokojno da odlože masovno vakcinisanje dok se neželjena dejstva bolje ne isprofilišu. Ali čak i oni su ugovore već potpisali i isporuku dogovorili. Agencijska vest sa linka gore daje datum, raspored vakcinisanja, tip vakcina koje su kupljene, i njihovu cenu.

Zemlje koje su u većem problemu ne mogu da čekaju: Amerika je na neviđeno platila proizvodnju i distribuciju velikih količina (300 miliona!) doza nekoliko različitih vakcina pre nego što prođu ispitivanje, sa prostom računicom: bolje nekoliko desetina, pa i stotina miliona dolara izgubiti na jednu ili dve vakcine koje nisu efikasne i čije doze moraju da se bace, nego gubiti trilione dolara mesečno zbog zatvorene ekonomije. Na linku gore, zvaničnom za operaciju “Warp Speed”, za svaku od vakcina postoji količina novca koja je data, broj doza koji je planiran, i datum kada je predviđena isporuka. To su podaci koje svojim građanima daje ozbiljna država, pa neka je i na zalasku.

A tu je i Izrael.

3.

Kako bismo poredili vakcine? Za početak, samo dve, Fajzerova/BioNTech i Modernina, imaju konačne rezultate iz treće faze ispitivanja objavljene u recenziranim časopisima. Za ostale tri, AstraZeneca, Sputnjik i Sinovak, postoje samo podaci iz početnih faza ispitivanja i saopštenja za novinare. Nekima bi to sa pravom bila dovoljna razlika da “izaberu” prve dve.

Sa druge strane, te dve vakcine rađene su na “novoj” tehnologiji kojom je informaciona RNK koja enkodira S protein virusa enkapsulirana u lipozomalnu česticu. Direktna posledica tog načina proizvodnje je što se doze moraju čuvati na veoma niskim temperaturama (-70°C dugoročno za obe, ali -20°C do šest meseci za Moderninu). Sposobnost bilo koje zemlje da uspešno koristi obe vakcine direktno zavisi od njene sposobnosti da održi veoma hladan lanac neophodan za njihovu stabilnost. Postavljanje seoskih punktova i putujućih dispanzera bilo bi teško, možda i nemoguće. Ako se sećate onih priča o vakcinama za bogate i siromašne zemlje, ovo je razlog za tu podelu. Sve i da su jeftinije od drugih (a nisu), ovakve vakcine teško je davati u ekvatorijalnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.

Sledeća je efikasnost. Objavljena efikasnost Moderne i Fajzera je oko 95%, Sputnjika 70%, Sinovaka tek 50%, a AstraZeneca između 70 i 90, ali zbog loše urađene treće faze u stvari nepoznata. Za pojedinca, veća efikasnost je bolja, ali državi nije bitna efikasnost kod pojedinca već kako najbrže i najjeftinije doći do dovoljnog broja imunizovanog stanovništva da pandemija utihne. Efikasnije vakcine su skuplje i teže za transport, manje efikasne su jeftinije i lakše. Ako je izbor između toga da za isti novac i u istom roku 20% stanovništva dobije Fajzerovu vakcinu ili 60% dobije Sinovak, Sinovak pobeđuje. Ali kako izabrati u Srbiji bez dva ključna podatka u toj računici: vremena i novca.

A neželjena dejstva? Ciničan odgovor je i najispravniji: kada vam kuća gori ne možete previše vremena provesti u brizi da će vam voda uništiti parket. Manje cinično — za svaku od vakcina u opticaju rizici postoje, ali su zanemarljivi u odnosu na rizik od kovida. Da li bilo ko može garantovati da neće doći do nekog retkog i nepredviđenog neželjenog dejstva koje je posledica pogrešnog imunog odgovora na S protein (što se može desiti sa svakom od vakcina) ili načina na koje telo intereaguje sa lipozomalnim česticam (Fajzer, Moderna) ili virusnim vektorima (AstraZeneca, Sputnjik)? Naravno da ne može. Ali odrasli smo ljudi.

4.

Koja, onda, vakcina? Koja god je prva dostupna.

PS

O vakcinama, na srpskom, od nekoga ko nije laik:


Korona, 300

Danas je tristoti dan otkako je SARS-CoV-2 zvanično došao u DC, trista i deseti od mog prvog tvita na tu temu i stravične prve konferencije za novinare onoga što će postati takozvani, tragično nesposobni, “Krizni Štab”.

Ljudi vole da ispredaju priče i nalaze smisao u svemu, uključujući i potpuno besmislene — mada očekivane — događaje kao što je ova pandemija. Na žalost, nema velikih poruka ni korisnih lekcija u svemu ovome osim onih banalnih o značaju porodice i čuvanju bližnjih.

Ova godina nije nam donela ništa osim potvrde onoga što smo već mislili, šta god to bilo. Nova neće ništa promeniti; odbrojavanje se nastavlja, do daljnjeg.


Andres Tegnel se kockao životom građana Švedske — i izgubio

Pre par meseci, oni koji su branili švedski pristup upravljanju pandemijom još uvek su imali municije. Švedska je početkom ove godine imala mnogo više umrlih od svojih skandinavskih komšija, ali to su objašnjavali jednim kiksom — nedovoljnom zaštitom staračkih domova — a ne greškom u celokupnoj strategiji.

Za dvoje ljudi koji ne znaju po čemu se švedski pristup razlikovao od drugih, ključna karakteristika bilo je nopostojanje izričitih zabrana. Prodavnice, restorani, bioskopi, nastavili su da rade bez ograničenja, ljudi su mogli da se okupljaju u kojem god žele broju, maske su bile preporučene ali ne i obavezne, a i to samo za obolele i ugrožene. Ovaj intervju sa njihovim glavnim epidemiologom, Andersom Tegnelom, je poučan. Prvo, na virus je gledao kao na dugotrajni problem za koji su potrebna održiva rešenja:

“Na početku, puno smo govorili o održivosti, i mislim da je to nešto u čemu smo uspeli. Takođe je bilo otpora prema brzim rešenjima, razumevanje da ovo neće biti lako, da neće biti neka kratkotrajna stvar, neće je rešiti jedna vrsta mere. Vidimo bolest sa kojom ćemo imati posla dugo vremena u budućnosti i moramo sagraditi sistem da to i radimo.”

Uz to, Tegnel se nadao da će više slučajeva početkom godine doneti, ako ne potpuni kolektivni imunitet, onda bar malo više zaštite Šveđanima u odnosu na ostatak Evrope:

Kolektivi imunitet jedan je od najkontroverznijih koncepata Covid-19 krize. Tegnel je izričit u tome da cilj Švedske nije da dozvoli virusu da protutnji dok dovoljno stanovništva ne bude izloženo i infekcija se ne uspori. Ali tvrdi da je imunitet bar delimično odgovoran za nedavni oštar pad u švedskim slučajevima i pita se kako će komšije proći bez njega. “Šta štiti Kopenhagen sada? Videćemo,” dodaje.

Ovaj pasus od 10. septembra je naročito loše ostario — švedski zdravstveni sistem postao je preopterećen pod naletom obolelih kojih je za red veličine više nego u okolnim zemljama — ali ispostavilo se da je i prva teza bila pogrešna. Manje od godinu dana od sekvenciranja virusa imamo ne jednu, već bar pet naizgled delotvornih vakcina1 koje će dramatično smanjiti broj onih sa teškim oblikom bolesti.

Kao sedmogodišnje dete koje misli da ga niko neće videti ako ono zažmuri, mnogi u Švedskoj uključujući njihovog glavnog epidemiologa mislili su da novi koronavirus neće postojati ako se pravimo da se ništa nije promenilo, dajući pri tom materijal teoretičarima zavere širom sveta. Ozbiljnije zemlje su za to vreme radile na pravim rešenjima — boljim terapijama, bržim i pouzdanijim testovima, vakcinama — koje će biti od pomoći i u budućim pandemijama, i od kojih će koristi imati i Andres Tegnel. Nakon svega što se desilo ove godine, ne gajim nadu da će to zaustaviti teorije zavere, a ni mitove o švedskoj izuzetnosti.


  1. U trenutku kada ovo pišem: Fajzer/BioNTech, Moderna, AstraZeneka/Oksford, Sinovak, Sputnik V. 


Ponovo radi grafikon

Najnoviji covid19 grafikon

Grafikon iznad je najnoviji u nizu grafikona koje pravim od početka epidemije u Srbiji. Prvi je na brzinu sklopljen 12. marta, kada je broj novooprijavljenih slučajeva tek postao dvocifren.

Nakon tri dana pridružio mu se i odnos broja pozitivnih i testiranih, koji je pre razvodnjavanja ukupnog broja testiranih serološkim testovima i ponovnim testiranjem nešto i imao nekog smisla.

Početkom aprila počeo sam da prikazujem kumulativan odnos, što sam nastavio da radim do poslednjeg grafikona, postavljenog na Tviter 26. avgusta 2020.

Početkom juna desile su se tri stvari: dva nova grafikona, i odlazak u penziju kumulativnog broja obolelih, koji je zamenjen sedmodnevnim prosekom testiranih, novootkrivenih, a kasnije i umrlih — što su upravo podaci kojima se bavi i najnovija verzija grafikona.

Novi grafikon neću svakodnevno objavljivati na Tviteru. Svako ko je do sada pratio pandemiju zna da se mora čuvati zatvorenih prostora i bliskih kontakata sve do vakcine ili bolje terapije, a i da su brojevi sumnjivog kvaliteta te da nema razloga biti opsednut dnevnim pomeranjima. Grafikon gore će biti redovno osvežavan novim podacima, a Tviter će biti rezervisan za bitne promene.

Uz to, svi ostali grafikoni idu u zasluženu penziju jer sada postoji zvaničan sajt Vlade Srbije koji prikazuje i te, i mnoge druge podatke. Naravno, s obzirom na izvor ovih podataka koji je sada i zvanično kompromitovan, za sve grafikone uključujući moje važi: caveat lector!


Zašto više ne verujem zvaničnim podacima

0

Da parafraziram epidemiologa dr Zorana Radovanovića, zvanični podaci o broju novootkrivenih slučajeva i umrlih od Covid-19 su besmisleni.

Jasno je oduvek bilo da ti brojevi ne mogu biti potpuni odraz stvarnosti. Uz retke izuzetke, nijedna zemlja nema dovoljno testova za obuhvat cele populacije, mnogi sa blažom kliničkom slikom ne odlaze na testiranje, postoji stopa lažno pozitivnih i lažno negativnih testova, ne objave se istog dana svi pozitivni rezultati između dva preseka, i tako dalje. Treba biti nepoverljiv prema zvaničnim brojkama bilo koje zemlje zbog inherentne nepredvidivosti procesa. Ali i takve nepouzdane brojke su korisne jer, ako ništa drugo, kada se saberu i uproseče, i kada se “ispeglaju” izvori dnevnog variranja, mogu pokazati trend.

I

Prvi problem sa brojevima koji se od 26. februara objavljuju na sajtu covid19.rs, i koji ulaze u zvaničan zbir svetskih baza obolelih, je što su dnevne varijacije već ispeglane. Grubi osećaj za to možete steći kao ja, na jednom od grafikona koji svaki dan postavljam na Tviteru:

Nekoliko dana nakon toga video sam statistički potkovanije objašnjenje nedostatka varijabilnosti u broju umrlih:

Nazovimo ovo razlozima za osnovanu sumnju da dodatan ljudski faktor utiče na zvanično saopštene brojeve.

II

Drugi problem je vest o postojanju paralelne Vladine Covid-19 baze prema kojoj su od 19. marta do 1. juna u Srbiji 632 osobe umrle od Covid-19 umesto 244 zvanično saopštenih, a u poslednjih nekoliko nedelja od objavljivanja teksta bilo 300 do 340 novootkrivenih slučajeva, umesto devedesetak koliko se danima ponavljalo u zvaničnim saopštenjima. Ni ministar zdravlja ni v.d. direktorka Instituta Batut nisi dali objašnjenje, ali ni demanti da takva baza postoji.

Nazovimo ovo dokazom o postojanju razlike između onoga što zvaničnici znaju i onoga što saopštavaju.

III

Treći problem je stav zvaničnika koji je usledio. Punih sedam dana nakon što je vest o bazi objavljena, dva člana Kriznog Štaba izjavljuju da nisu imali i još uvek nemaju uvid u nju i da to — obratite pažnju na pasiv — “mora da se proveri”. Očekivao sam više želje da se dođe do pravog odgovora od ljudi koji na osnovu tih brojki donose odluke o životu i smrti lica fizičkih i pravnih. Očekivao sam, naivno, da bar jedan od njih1 podnese ostavku ako se ne razjasni poreklo tih brojki. Umesto toga, dobili smo nenamernu poeziju Predraga Kona i beskičmenjačke pasivne izjave u kojima će se istina volšebno pojaviti ako se dovoljno začuđujemo.

Konačan odgovor na pitanje da li se brojke nameštaju dala je premijerka, kada je kao jedino objašnjenje za razliku između zvanično saopštenih i brojeva iz Vladine Covid-19 baze dala snishodljivu priču o novootkrivenom Covid-19 pacijentu kojeg na putu do infektivne klinike pregazi autobus:

Potrebno je puno autobuskih nesreća da objasni razliku od 388 umrlih. Nazovimo to njeno nemušto objašnjenje priznanjem krivice.

IV

Sve ovo iznosim bez ulaženja u manifestacije, političke, sportske, i društvene, koje su pratile ovaj niz dešavanja. Ništa od toga nije potrebno da bismo znali da su brojevi lažni. Možda bi se sa njima napravila bolja priča, ali priče su priče i nikada ne odgovaraju istini.

Nastaviću da objavljujem grafikone prema podacima objavljenim na covid19.rs. Ako ništa drugo, to su brojevi koji ulaze u zvaničnu statistiku i na osnovu kojih druge zemlje donose odluke o tome kako postupati prema Srbiji. Oni su, na kraju krajeva, priča koju žele da ispričaju vladajuće strukture, koja će poslužiti kao izgovor za stvari koje slede.


  1. Srđa Janković 

© Miloš Miljković. Napravljeno uz pomoć Pelican-a. Dizajn Giulio Fidente na github-u.