Index ¦ Arhiva ¦ RSS

Priključenija 9

Dovoljno dugo držim predavanja, postavljam i odgovaram na pitanja stručna i naučna da znam da je govor kao mišić: za precizno i jasno izražavanje potrebna je vežba. Sticajem okolnosti poslednjih deset godina uglavnom vežbam na engleskom. Ali, i da sam još uvek u Srbiji, primere dobrog govora bih lakše našao na engleskom nego na srpskom jeziku: poslušajte bilo koji podkast u kome je Tajler Kauen, bilo kao gost ili kao voditelj, i čućete čoveka koji priča u pasusima. Ima li takvih primera na srpskom?

Vežbanje srpskog govornog mišića bila je, u stvari, glavna motivacija iza Priključenija.Nebojša i ja počeli smo da snimamo mnogo pre pandemije, o temama raznim, sa namerom da epizode budu za ličnu upotrebu.1 Pandemija je promenila planove, ali je jedan od razgovora bio o knjizi koja je spektakularno promašila temu, što je bilo očigledno i pre pandemije ali je postalo naročito jasno sada.

NB: Za ovu epizodu više nego druge, pogledajte linkove koji idu uz nju.


  1. Uglavnom kao zamena za rumenilo. 


Priključenija 1-8

Pre nešto manje od šest meseci, Nebojša i ja odlučili smo da snimimo razgovor o kovidu-19 koji bismo ionako imali. Ideja da se zove “Priključenija” (kao “Život i…”) bila je Nebojšina.

Zbog pretnje da se cela stvari pretvori u pivo-ispred-dragstora razgovor, u sledećih nekoliko epizoda analizirali smo stručnu literaturu o virusu…

i o terapiji za Covid-19

Tu epizodu je, inače, na preporuku Nikole Božića preslušao i Predrag Vujanac, novinar Blica, i tako se rodio ovaj tekst (naslov, za koji nismo unapred znali i koji nije baš odgovarao ostatku teksta, nije dobro ostario).

Negde u to vreme, broj članaka o SARS-CoV-2 i Covid-19 je eksplodirao, dok se njihov kvalitet stropoštao. Nekoliko studija objavljenih u visoko rangiranim časopisima je povučeno zbog sumnjivih podataka, a skoro svaka tema vezana za pandemiju postala je ispolitizovana. Odustali smo od analize literature, ali sam ipak ubacio polu-analizu bolesti kod ljudi sa rakom.

Sledeća solo epizoda bila je interesantna većem broju ljudi. Još uvek stojim iza svega što sam tu rekao, i očekujem da će određena lica krivično odgovarati.

Nebojša se vratio na kratku diskusiju o sveže objavjenim, kvalitetnim kliničkim studijama zbog kojih smo se opet pojavili u Blicu (ovaj put sa mnogo boljim naslovom, sa kojim opet nismo imali veze).

Što me dovododi do poslednje epizode u kojoj sam, ponovo sâm, probao da objasnim zašto društvene mreže, online portali, pa ni dnevne novine nisu dobar izvor informacija (pa makar i ja bio u njima).

Sledeća epizoda biće o stručnoj literaturi i razlozima zbog kojih je pandemija ubrzala pad kvaliteta objavljenih radova. Ako ste u čitanju došli dovde i spremni ste da uskočite umesto Nebojše ako i kada ga jedan od njegovih pet poslova spreči da učestvuje, slobodno se javite.


Zašto više ne verujem zvaničnim podacima

0

Da parafraziram epidemiologa dr Zorana Radovanovića, zvanični podaci o broju novootkrivenih slučajeva i umrlih od Covid-19 su besmisleni.

Jasno je oduvek bilo da ti brojevi ne mogu biti potpuni odraz stvarnosti. Uz retke izuzetke, nijedna zemlja nema dovoljno testova za obuhvat cele populacije, mnogi sa blažom kliničkom slikom ne odlaze na testiranje, postoji stopa lažno pozitivnih i lažno negativnih testova, ne objave se istog dana svi pozitivni rezultati između dva preseka, i tako dalje. Treba biti nepoverljiv prema zvaničnim brojkama bilo koje zemlje zbog inherentne nepredvidivosti procesa. Ali i takve nepouzdane brojke su korisne jer, ako ništa drugo, kada se saberu i uproseče, i kada se “ispeglaju” izvori dnevnog variranja, mogu pokazati trend.

I

Prvi problem sa brojevima koji se od 26. februara objavljuju na sajtu covid19.rs, i koji ulaze u zvaničan zbir svetskih baza obolelih, je što su dnevne varijacije već ispeglane. Grubi osećaj za to možete steći kao ja, na jednom od grafikona koji svaki dan postavljam na Tviteru:

Nekoliko dana nakon toga video sam statistički potkovanije objašnjenje nedostatka varijabilnosti u broju umrlih:

Nazovimo ovo razlozima za osnovanu sumnju da dodatan ljudski faktor utiče na zvanično saopštene brojeve.

II

Drugi problem je vest o postojanju paralelne Vladine Covid-19 baze prema kojoj su od 19. marta do 1. juna u Srbiji 632 osobe umrle od Covid-19 umesto 244 zvanično saopštenih, a u poslednjih nekoliko nedelja od objavljivanja teksta bilo 300 do 340 novootkrivenih slučajeva, umesto devedesetak koliko se danima ponavljalo u zvaničnim saopštenjima. Ni ministar zdravlja ni v.d. direktorka Instituta Batut nisi dali objašnjenje, ali ni demanti da takva baza postoji.

Nazovimo ovo dokazom o postojanju razlike između onoga što zvaničnici znaju i onoga što saopštavaju.

III

Treći problem je stav zvaničnika koji je usledio. Punih sedam dana nakon što je vest o bazi objavljena, dva člana Kriznog Štaba izjavljuju da nisu imali i još uvek nemaju uvid u nju i da to — obratite pažnju na pasiv — “mora da se proveri”. Očekivao sam više želje da se dođe do pravog odgovora od ljudi koji na osnovu tih brojki donose odluke o životu i smrti lica fizičkih i pravnih. Očekivao sam, naivno, da bar jedan od njih1 podnese ostavku ako se ne razjasni poreklo tih brojki. Umesto toga, dobili smo nenamernu poeziju Predraga Kona i beskičmenjačke pasivne izjave u kojima će se istina volšebno pojaviti ako se dovoljno začuđujemo.

Konačan odgovor na pitanje da li se brojke nameštaju dala je premijerka, kada je kao jedino objašnjenje za razliku između zvanično saopštenih i brojeva iz Vladine Covid-19 baze dala snishodljivu priču o novootkrivenom Covid-19 pacijentu kojeg na putu do infektivne klinike pregazi autobus:

Potrebno je puno autobuskih nesreća da objasni razliku od 388 umrlih. Nazovimo to njeno nemušto objašnjenje priznanjem krivice.

IV

Sve ovo iznosim bez ulaženja u manifestacije, političke, sportske, i društvene, koje su pratile ovaj niz dešavanja. Ništa od toga nije potrebno da bismo znali da su brojevi lažni. Možda bi se sa njima napravila bolja priča, ali priče su priče i nikada ne odgovaraju istini.

Nastaviću da objavljujem grafikone prema podacima objavljenim na covid19.rs. Ako ništa drugo, to su brojevi koji ulaze u zvaničnu statistiku i na osnovu kojih druge zemlje donose odluke o tome kako postupati prema Srbiji. Oni su, na kraju krajeva, priča koju žele da ispričaju vladajuće strukture, koja će poslužiti kao izgovor za stvari koje slede.


  1. Srđa Janković 


Извештај из Србије

виза готова

урушене фасаде

ћевапи добри


Sve se vraća, ali stvarno

N1 info, danas:

Međunarodni portal Arms watch (armswatch.com) saopštio je da se njihov sajt našao pod hakerskim napadima iz Srbije dan nakon što je objavljen treći deo priče o navodnom izvozu naoružanja iz Srbije u Jemen u kojem, kako se tvrdi, posreduju i članovi porodica nekih visokih funkcionera Vlade. … Portal je ranije objavio da je oružje proizvedeno u valjevskom Krušiku završilo u rukama boraca Islamske države u Jemenu, uz posredovanje firme iz SAD i preko Avganistana. Takođe se dodaje da je, prema dokumentima koja su novinari tog portala dobili od proizvođača u Krušiku, granate koje su viđene u rukama pripadnika Islamske države kupilo Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije.

Ja, pre četiri godine:

Ovakvi naslovi (“Vučić i Dinkić spremaju izvoz oružja Arapima!”) se brzo zaborave. A onda vam ljudi sa progrešnog kraja nišana koji ste prodali u trideset i petom poslovnom poduhvatu stoleća zakucaju na vrata.


Ne, niko sa Stanforda nije pronašao lek protiv raka, i zašto uopšte čitate dnevne novine?

Znam da je u Srbiji nešto postala vest kada mi u par dana na WhatsApp dođe isto pitanje od tri različite osobe koje međusobno ne komuniciraju. Obično se ispostavi da je neko sa polu-znanjem engleskom i potpunim neznanjem medicine probao da prevede nešto što je neko sa za nijansu većim znanjem oba napisao na osnovu nečijeg saopštenju za štampu.

Zato, malo uputstvo za tumačenje vesti o medicinskim istraživanjima:

  • Ako istraživanje nije na ljudima već na životinjama ili ćelijskim linijama, prestanite da čitate;
  • Ako je istraživanje na ljudima ali se spominju reči kao “retrospektivno”, “intervju”, ili “ishrana”, prestanite da čitate;
  • Ako vest o istraživanju dolazi sa konferencije za novinare a ne iz objavljenog rada, prestanite da čitate;
  • Ako osoba koja piše vest nije potpisana imenom i prezimenom i nema iskustva u pisanju o medicini i nauci, prestanite da čitate;
  • Ako u vesti nema komentara od lekara ili naučnika iz Srbije koji stavlja nova saznanja u kontekst srpske medicine, prestanite da čitate.

(svaka od ovih stavki zavređuje zaseban tekst, prve dve i nekoliko, ali život je kratak)

Bez konkretnih cifara, imam osećaj da je broj tekstova koje vredi čitati u dnevnim novinama i nedeljnicima o lepoti i zdravlju nula, a u malo ozbiljnijim nedeljnim i mesečnim listovima 1-2 godišnje. Što je samo za nijansu manje od broja objavljenih radova koji uopšte zavređuju pažnju laika.


Kako je NATO bombardovanje postalo zgodan izgovor za sve zdravstvene probleme u Srba

Verujem da incidenca karcinoma u Srbiji raste, ali raste i svuda u svetu. Za to vreme:

  • Više od polovine odraslih građana puši, ostali udišu;
  • Vicevi o parceli za pijacu i parceli za ličnu upotrebu u srpskih seljaka pričaju su decenijama; siguran sam da je situacija sada bolja, pošto iza kvaliteta i čistoće hrane stoji jaka država (ha, ha);
  • Država kontroliše i ispravnost vozila na putu (uključujući emisije gasova), protok otpadnih voda, kvalitet zemljišta oko deponija; jeste li bili skoro u Pančevu?
  • Zemljom tutnje putujući mamogrami, svaki muškarac stariji od 50 zna svoj PSA, dok se kolonoskopije, Papa Nikolau testovi i CT pluća kod pušača — jedine tri skrining metode za koje je pokazano da smanjuju smrtnost — ne rade uopšte, ili sporadično;
  • Postoje vakcine koje smanjuju incidencu nekih karcinoma (hepatitis B, HPV) ali će vakcine izgleda biti sramna reč sve dok se dečija paraliza i male boginje ne vrate na velika vrata;
  • Fizička kultura je na nivou duhovne;
  • Kultura ishrane je još gora;
  • Kultura iskrenog razgovora o bolestima ne postoji, tako da ljudi još uvek imaju “najtežu bolest” i “ono najgore”, a umiru od “duge i teške bolesti”.

To samo za rak. A gde su srčane bolesti, šlogovi, dijabetes, i da li je i za njih kriv osiromašeni uranijum?


Na ivici

NYT: Rak i klimatske promene

→ Esquire: Kada vam je kraj ljudske civilizacije svakodnevni posao

→ Guardian: Nivo mora raste najbržom stopom u poslednjih 2,800 godina zbog globalnog zagrevanja, pokazuju studije 

U engleskoj verziji ovog teksta nisam imao komentara. Na srpskom imam par.

Neće doći do holivudske katastrofe u kojoj za par dana planeta ostaje pod vodom. Čorba koju smo zakuvali sporo se greje, a homo sapiens je prilagodljiva vrsta (mi smo u toj priči žabe, ako analogija nije bila dovoljno jasna).

Srbija nema izlaz na more. Ono što ima su: sa jedne strane razvijene zemlje koje već imaju ili prave planove za odbranu od poplava i na dovoljnom su nivou razvoja da prežive, a sa druge milioni ugroženih koji će želeti da promene mesto prebivališta. To neće biti problem danas, pa ni u sledećih 10-20 godina, ali verovatno hoće za životnog veka moje generacije.

Pošto se ništa strašno neće desiti tokom mandata bilo koje sada zamislive vlade, srpski političari uvek mogu da slegnu ramenima—biračko pamćenje doseže par meseci unazad, a budućnost se proteže do sledeće plate. Sve i da neko postavi to pitanje, ovo je jedna od retkih situacija u kojoj najveći deo krivice može da se prebaci na nekog drugog—Amerika i Kina su najveći zagađivači, Rusija i Zapadna Evropa ne zaostaju. Pošto pređašnje iskustvo govori da se u kriznim situacijama mediji u Srbiji—a preko njih i javnost—više bave odgovornošću nego rešenjima, problem klimatskih promena će zauvek biti među poslednjima na političkoj listi prioriteta.

Što je šteta, jer će one dokrajčiti Srbiju pre bilo koje bele kuge, tropskih virusa, Velike Albanije, i širenja NATO-a.


Blic je kao saobraćajna nesreća

Znaš da ne bi trebalo da buljiš u krš na putu, ali te nešto vuče.

Ili sam ja samo mazohista.

Današnji primer vrhunskog novinarstva: iskopiraj Njujork Tajms, bez navođenja izvora.

NYTExplaining Apple’s Fight With the F.B.I.:

What is the government asking for?

The Federal Bureau of Investigation wants to examine the iPhone used by Syed Farook to determine whether he and his wife, Tashfeen Malik, had planned the shooting directly with the Islamic State. The iPhone, a 5c version of the smartphone that was released in 2013, is locked by a passcode, which the F.B.I. wants Apple to circumvent. Apple would have to build a new version of its iOS smartphone software that allows the F.B.I. to bypass certain restrictions. Apple claims this software can give someone “the potential to unlock any iPhone in someone’s physical possession.”

Blic— Najmoćnija kompanija sveta i najmoćnija država sveta su U RATU:

 Šta američka vlada zahteva od “Epla”?

FBI želi da ispita “ajfon” koji je koristio napadač Sajid Faruk, kako bi se utvrdilo da li su on i njegova supruga Tašfin Malik napad u San Bernandinu planirali zajedno sa glavešinama Islamske države. Telefon “ajfon 5C” zaključan je šifrom od nekoliko cifara, a FBI zahteva od “Epla” da otključa telefon kako bi organi vlasti mogi da ga ispitaju. Štaviše, FBI zahteva da “Epl” razvije novi softver koji bi dozvoljavao organima vlasti da otključavaju telefone onih osoba koje smatraju sumnjivim, što kompanija kategorički odbija da uradi.

Ostatak je u istom stilu: mešavina doslovnog prevoda i slobodnog tumačenja, koje u najvećem broju slučajeva ili umanjuje količinu podataka, ili daje poluistine i nagađanja.

Doprinos Blicovih autora? Osim KRIMINALNO LOŠEG naslova, ubacili su tvitove koji vode ka tekstovima sličnog Pitanje/Odgovor formata. Naravno, nema linka ka plagiranom tekstu.

Nije sramota kopirati od boljeg, ali je sramota to kriti.

Oni kojima je do ovakvih stvari stalo već znaju da je ovo modus operandi većine srpskih medija. Ali, da li od takvih medija očekujemo da objektivno i sa razumevanjem izveštavaju o drugim plagijatima i plagijatorima?


Gutenberg

→ Da li možete da pogodite kakvo nas vreme očekuje do kraja nedelje?

Blic se pretvorio u parodiju samog sebe.

→ Политика Online: Воштана фигура Владимира Путина у Јагодини крајем марта

Ovako počinju ratovi.

→ Политика Online: „Вечити студенти” траже још један рок

Студенти који су уписали факултете „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, предаће 1. марта петицију са захтевом да им се продужи рок за завршетак студија, који истиче ове школске године.

Bolonja” je uvedena 2005. godine.

→ Peščanik: Seksizam sa predumišljajem

Setih se ovog tvita.

© Miloš Miljković. Napravljeno uz pomoć Pelican-a. Dizajn Giulio Fidente na github-u.