Index ¦ Arhiva ¦ RSS

Korona, 300

Danas je tristoti dan otkako je SARS-CoV-2 zvanično došao u DC, trista i deseti od mog prvog tvita na tu temu i stravične prve konferencije za novinare onoga što će postati takozvani, tragično nesposobni, “Krizni Štab”.

Ljudi vole da ispredaju priče i nalaze smisao u svemu, uključujući i potpuno besmislene — mada očekivane — događaje kao što je ova pandemija. Na žalost, nema velikih poruka ni korisnih lekcija u svemu ovome osim onih banalnih o značaju porodice i čuvanju bližnjih.

Ova godina nije nam donela ništa osim potvrde onoga što smo već mislili, šta god to bilo. Nova neće ništa promeniti; odbrojavanje se nastavlja, do daljnjeg.


Priključenija, decembar 2020.

Prva epizoda u decembru, o zloupotrebi dece u šoubiznisu, bila je ostatak prethodne koju smo iz razloga tehničkih izbacili kao zasebno izdanje.

Sledeća epizoda izvučena je iz arhive, iz istih tehničkih razloga (o kojima više verovatno u nekoj od januarskih epizoda). Sinoć sam ponovo gledao Džokera na TV-u i nije tako dobro ostario. Ima nečega u gledanju poslednje scene sa De Nirom u bioskopu.

Epizoda 23 bila je jedna od onih posvećenih tehnološkom napretku. Ko zaista želi da čuje pametne ljude kako pričaju o preklapanju računarstva i neuronauka neka odsluša neki od razgovora Leksa Fridmana.

Poslednja epizoda ove godine bavila se stranputicama liberalnog kapitalizma. Lagano štivo.


Šta sam naučio na srpskom Tviteru prošle nedelje #3

Tvitovi na engleskom ovde.


Šta sam naučio na srpskom Tviteru prošle nedelje #2

Tvitovi na engleskom ovde.


Brnjičari, globusari, ravnozemljaši i ostali borci na internet frontovima

Zadivljuje me bogatstvo srpskog jezika. Nakon “brnjičara” — kako oni koji se kategorički protive nošenju maski nazivaju one koji ih nose — pre par dana saznao sam za “globusare”, fantastičnu izvedenicu koju “ravnozemljaši” — predivne li složenice — koriste da opišu ostatak svog ravnog sveta. Lepe reči za ružnu stvarnost: srpski ratovi kultura žestoki su bar koliko i američki, sa kojima imaju previše dodirnih tačaka.

Američki ratovi kultura. Autor: Venkateš Rao

Posle svakog tvita koji zaliči na izveštaj sa fronta setim se ove mape američkih boljnih polja velikog internet mislioca Venkateša Raoa koja je pratila njegov sjajan tekst na tu temu. Da sam 15 godina mlađi i upućeniji u srpsku stvarnost probao bih da nacrtam neke druge zaraćene strane, sukobe i preklapanja: ravnozemljaši protiv globusara, brnjičari protiv slobodnih, lažni doktori protiv pravih, prvosrbijanci protiv drugosrbijanaca, narodnjaci protiv zabavnjaka, četnici protiv partizana, patriote protiv izdajnika, rodoljubi protiv patriota, krug dvojke protiv ostatka Srbije… Mogu i dalje da nabrajam — zabavno je i pomalo užasavajuće! — ali i ovih nekoliko primera dovoljno je svakome ko zna srpski da stvori svoju sliku i počne da pravi frontove i koalicije u svojoj glavi.

Sa tim mentalnim modelom treba prići drugom, bitnijem Venkatešovom eseju, o načinima borbe na društvenim mrežama, zbog kojeg sam značajno smanjio sopstveno učešće na bilo kojem medijumu koji dozvoljava interakciju. Jer, osobi koja društvenim mrežama pristupa uglavnom ili isključivo kao zaraćena strana u toj igri čak će i neutralne izjave i odgovori1 zaličiti na volej za ili protiv onoga za šta se zalažu i poziv za produženje sukoba.

Voleo bih da sa položaja moralne nadmoći napišem kako me ti sukobi ne interesuju, kako ih se užasavam, kako odbijam da u njima učestvujem. Naprotiv, kao i Venkateš mislim da je ovaj botovski Treći Svetski Rat najbolji mogući ishod i nadam se njegovom produžetku nauštrb onih fizičkih, dronovskih ili ljudskih. Moj prvi problem je vreme: dva visokocirkulišuća tvita dala su mi dovoljan uvid u to koliko vremena i pažnje oduzimaju obaveštenja, odgovori, komentari koji uz to idu — previše za mene. Drugi je moja sumnja da će se ovi ratovi, kao i mnogi pre njih, osvojiti ne frontalnim napadima već jačanjem sopstvenih pozicija: koga briga nosimo li maske ako smo svi vakcinisani. Prilično sam siguran da osnivači BioNTech-a nisu visili na Tviteru i Fejsbuku.

Plašim se, dakle, da će pobednici svakog od gorenavedenih srpskih sukoba biti ne oni koji najbolje osuju paljbu na vašoj omiljenoj društvenoj mreži, već oni koji najbolje ojačaju poziciju svoje strane u stvarnom svetu. Kako vi jačate svoju?


  1. Da li postoje zaista neutralne izjave i odgovori nekom drugom prilikom. 


Šta sam naučio na srpskom Tviteru prošle nedelje #1


Priključenija, novembar 2020.

Pet epizoda za pet ponedeljka u novembru. Nisu loše, ako smem da primetim.

  • O daminom gambitu i nedostatku dobrih serija na srpskom (ili ih ipak ima dovoljno?)
  • O preprojavanju glasova, p vrednostima i ekonomiji.
  • O srpskom identitetu i kineskoj naučnoj fantastici.
  • O načinima na koji internet kvari decu.
  • O mentalnom modelu koji ljude deli na neupućene, gubitnike i sociopate (gde su sociopate, naravno, na vrhu).

Andres Tegnel se kockao životom građana Švedske — i izgubio

Pre par meseci, oni koji su branili švedski pristup upravljanju pandemijom još uvek su imali municije. Švedska je početkom ove godine imala mnogo više umrlih od svojih skandinavskih komšija, ali to su objašnjavali jednim kiksom — nedovoljnom zaštitom staračkih domova — a ne greškom u celokupnoj strategiji.

Za dvoje ljudi koji ne znaju po čemu se švedski pristup razlikovao od drugih, ključna karakteristika bilo je nopostojanje izričitih zabrana. Prodavnice, restorani, bioskopi, nastavili su da rade bez ograničenja, ljudi su mogli da se okupljaju u kojem god žele broju, maske su bile preporučene ali ne i obavezne, a i to samo za obolele i ugrožene. Ovaj intervju sa njihovim glavnim epidemiologom, Andersom Tegnelom, je poučan. Prvo, na virus je gledao kao na dugotrajni problem za koji su potrebna održiva rešenja:

“Na početku, puno smo govorili o održivosti, i mislim da je to nešto u čemu smo uspeli. Takođe je bilo otpora prema brzim rešenjima, razumevanje da ovo neće biti lako, da neće biti neka kratkotrajna stvar, neće je rešiti jedna vrsta mere. Vidimo bolest sa kojom ćemo imati posla dugo vremena u budućnosti i moramo sagraditi sistem da to i radimo.”

Uz to, Tegnel se nadao da će više slučajeva početkom godine doneti, ako ne potpuni kolektivni imunitet, onda bar malo više zaštite Šveđanima u odnosu na ostatak Evrope:

Kolektivi imunitet jedan je od najkontroverznijih koncepata Covid-19 krize. Tegnel je izričit u tome da cilj Švedske nije da dozvoli virusu da protutnji dok dovoljno stanovništva ne bude izloženo i infekcija se ne uspori. Ali tvrdi da je imunitet bar delimično odgovoran za nedavni oštar pad u švedskim slučajevima i pita se kako će komšije proći bez njega. “Šta štiti Kopenhagen sada? Videćemo,” dodaje.

Ovaj pasus od 10. septembra je naročito loše ostario — švedski zdravstveni sistem postao je preopterećen pod naletom obolelih kojih je za red veličine više nego u okolnim zemljama — ali ispostavilo se da je i prva teza bila pogrešna. Manje od godinu dana od sekvenciranja virusa imamo ne jednu, već bar pet naizgled delotvornih vakcina1 koje će dramatično smanjiti broj onih sa teškim oblikom bolesti.

Kao sedmogodišnje dete koje misli da ga niko neće videti ako ono zažmuri, mnogi u Švedskoj uključujući njihovog glavnog epidemiologa mislili su da novi koronavirus neće postojati ako se pravimo da se ništa nije promenilo, dajući pri tom materijal teoretičarima zavere širom sveta. Ozbiljnije zemlje su za to vreme radile na pravim rešenjima — boljim terapijama, bržim i pouzdanijim testovima, vakcinama — koje će biti od pomoći i u budućim pandemijama, i od kojih će koristi imati i Andres Tegnel. Nakon svega što se desilo ove godine, ne gajim nadu da će to zaustaviti teorije zavere, a ni mitove o švedskoj izuzetnosti.


  1. U trenutku kada ovo pišem: Fajzer/BioNTech, Moderna, AstraZeneka/Oksford, Sinovak, Sputnik V. 


Priključenija, 10-15

Osam epizoda za osam nedelja. O dve sam već pisao. Ostale u poslednja dva meseca bile su uglavnom kratke, i uglavnom sa Nebojšom.

  • Nastavak priče o izvorima informacija, sa fokusom na naučnu literaturu:
  • O svetloj budućnosti podkastinga i mojoj skepsi prema društvenim mrežama kao izvoru zarade:
  • O značaju kliničkih studija i ograničenosti prekliničkih modela:
  • O ovogodišnjim Nobelovcima:
  • Jedina solo epizoda bila je u isto vreme i najkraća (6 minuta!), a i jedina o pandemiji:

Obaveštenja o novim epizodama sada su i na posebnom Tviter nalogu, @prikljucenija1.


Ponovo radi grafikon

Najnoviji covid19 grafikon

Grafikon iznad je najnoviji u nizu grafikona koje pravim od početka epidemije u Srbiji. Prvi je na brzinu sklopljen 12. marta, kada je broj novooprijavljenih slučajeva tek postao dvocifren.

Nakon tri dana pridružio mu se i odnos broja pozitivnih i testiranih, koji je pre razvodnjavanja ukupnog broja testiranih serološkim testovima i ponovnim testiranjem nešto i imao nekog smisla.

Početkom aprila počeo sam da prikazujem kumulativan odnos, što sam nastavio da radim do poslednjeg grafikona, postavljenog na Tviter 26. avgusta 2020.

Početkom juna desile su se tri stvari: dva nova grafikona, i odlazak u penziju kumulativnog broja obolelih, koji je zamenjen sedmodnevnim prosekom testiranih, novootkrivenih, a kasnije i umrlih — što su upravo podaci kojima se bavi i najnovija verzija grafikona.

Novi grafikon neću svakodnevno objavljivati na Tviteru. Svako ko je do sada pratio pandemiju zna da se mora čuvati zatvorenih prostora i bliskih kontakata sve do vakcine ili bolje terapije, a i da su brojevi sumnjivog kvaliteta te da nema razloga biti opsednut dnevnim pomeranjima. Grafikon gore će biti redovno osvežavan novim podacima, a Tviter će biti rezervisan za bitne promene.

Uz to, svi ostali grafikoni idu u zasluženu penziju jer sada postoji zvaničan sajt Vlade Srbije koji prikazuje i te, i mnoge druge podatke. Naravno, s obzirom na izvor ovih podataka koji je sada i zvanično kompromitovan, za sve grafikone uključujući moje važi: caveat lector!

© Miloš Miljković. Napravljeno uz pomoć Pelican-a. Dizajn Giulio Fidente na github-u.