Index ¦ Arhiva ¦ Oznake ¦ RSS

Brnjičari, globusari, ravnozemljaši i ostali borci na internet frontovima

Zadivljuje me bogatstvo srpskog jezika. Nakon “brnjičara” — kako oni koji se kategorički protive nošenju maski nazivaju one koji ih nose — pre par dana saznao sam za “globusare”, fantastičnu izvedenicu koju “ravnozemljaši” — predivne li složenice — koriste da opišu ostatak svog ravnog sveta. Lepe reči za ružnu stvarnost: srpski ratovi kultura žestoki su bar koliko i američki, sa kojima imaju previše dodirnih tačaka.

Američki ratovi kultura. Autor: Venkateš Rao

Posle svakog tvita koji zaliči na izveštaj sa fronta setim se ove mape američkih boljnih polja velikog internet mislioca Venkateša Raoa koja je pratila njegov sjajan tekst na tu temu. Da sam 15 godina mlađi i upućeniji u srpsku stvarnost probao bih da nacrtam neke druge zaraćene strane, sukobe i preklapanja: ravnozemljaši protiv globusara, brnjičari protiv slobodnih, lažni doktori protiv pravih, prvosrbijanci protiv drugosrbijanaca, narodnjaci protiv zabavnjaka, četnici protiv partizana, patriote protiv izdajnika, rodoljubi protiv patriota, krug dvojke protiv ostatka Srbije… Mogu i dalje da nabrajam — zabavno je i pomalo užasavajuće! — ali i ovih nekoliko primera dovoljno je svakome ko zna srpski da stvori svoju sliku i počne da pravi frontove i koalicije u svojoj glavi.

Sa tim mentalnim modelom treba prići drugom, bitnijem Venkatešovom eseju, o načinima borbe na društvenim mrežama, zbog kojeg sam značajno smanjio sopstveno učešće na bilo kojem medijumu koji dozvoljava interakciju. Jer, osobi koja društvenim mrežama pristupa uglavnom ili isključivo kao zaraćena strana u toj igri čak će i neutralne izjave i odgovori1 zaličiti na volej za ili protiv onoga za šta se zalažu i poziv za produženje sukoba.

Voleo bih da sa položaja moralne nadmoći napišem kako me ti sukobi ne interesuju, kako ih se užasavam, kako odbijam da u njima učestvujem. Naprotiv, kao i Venkateš mislim da je ovaj botovski Treći Svetski Rat najbolji mogući ishod i nadam se njegovom produžetku nauštrb onih fizičkih, dronovskih ili ljudskih. Moj prvi problem je vreme: dva visokocirkulišuća tvita dala su mi dovoljan uvid u to koliko vremena i pažnje oduzimaju obaveštenja, odgovori, komentari koji uz to idu — previše za mene. Drugi je moja sumnja da će se ovi ratovi, kao i mnogi pre njih, osvojiti ne frontalnim napadima već jačanjem sopstvenih pozicija: koga briga nosimo li maske ako smo svi vakcinisani. Prilično sam siguran da osnivači BioNTech-a nisu visili na Tviteru i Fejsbuku.

Plašim se, dakle, da će pobednici svakog od gorenavedenih srpskih sukoba biti ne oni koji najbolje osuju paljbu na vašoj omiljenoj društvenoj mreži, već oni koji najbolje ojačaju poziciju svoje strane u stvarnom svetu. Kako vi jačate svoju?


  1. Da li postoje zaista neutralne izjave i odgovori nekom drugom prilikom. 

© Miloš Miljković. Napravljeno uz pomoć Pelican-a. Dizajn Giulio Fidente na github-u.